Livadski med sa Homolja — 100% prirodan domaći med

Opis

Livadski med sa Homolja nastaje od nektara stotina različitih livadskih i planinskih biljaka. Za razliku od jednocvetnih sorti, kao što je naš bagremov med, livadski nosi bogatstvo cele paše — i zato se svake godine pomalo razlikuje po boji, mirisu i ukusu.

Specifikacija

Zašto livadski med sa Homolja

Homoljske planine su područje sa malo industrije i intenzivne poljoprivrede. Livade su bogate raznovrsnim biljem, a paša traje kroz ceo prolećni i letnji period. Upravo ta raznovrsnost daje livadski med punijeg ukusa i složenije arome od medova sa jednolične paše.

Naše košnice postavljamo na proverene lokacije koje porodica koristi generacijama. Med vrcamo tek kada ga pčele zapečate voskom — to je znak da je zreo i da ima ispravan udeo vode. Med izvrcan pre toga sadrži previše vlage i brže se kvari.

Boja, ukus i miris

Livadski med je obično zlatnožute do svetlosmeđe boje, sa mirisom koji podseća na livadu u cvetu. Ukus je pun i zaokružen, sa blagom aromatičnom notom.

Nijansa se razlikuje od sezone do sezone, jer zavisi od toga koje su biljke te godine dominirale u paši. To nije mana nego znak da je med prirodan — industrijski med je uvek isti, prirodni nikada.

Kako se koristi

• Kašika ujutru, sama ili u mlakoj vodi
• Kao namaz na hlebu ili palačinkama
• Kao prirodni zaslađivač u čaju — ali ne u vrelom
• U domaćim mešavinama sa orasima, limunom ili suvim voćem
• U kolačima i kao preliv za voće i jogurt

Med se ne dodaje u vrelu tečnost. Iznad četrdeset stepeni počinju da se razgrađuju enzimi i med gubi deo mirisa i vrednosti. Sačekajte da se napitak ohladi na prijatnu temperaturu.

Kristalizacija je normalna

Livadski med kristališe brže od bagremovog, jer sadrži više glukoze. Ponekad se ušećeri već posle nekoliko nedelja.

To nije znak da je med pokvaren — naprotiv, jedan je od dokaza da je prirodan. Ako želite da ga vratite u tečno stanje, zagrejte teglu u vodi do najviše četrdeset stepeni. Više o tome u tekstu o kristalizaciji meda.

Čuvanje

• U dobro zatvorenoj tegli, na tamnom mestu
• Ne u frižideru — hladnoća ubrzava kristalizaciju
• Dalje od izvora toplote i direktnog sunca
• Uvek suvom kašikom, jer med upija vlagu

Pravilno čuvan med traje veoma dugo.

Direktno od pčelara, bez posrednika

Pčelarstvom se u porodici Miladinović bavimo više od osam decenija. Med ne otkupljujemo, ne prepakujemo i ne mešamo partije — svaka tegla dolazi iz naših košnica, iz određene sezone i sa poznate lokacije.

Med je nefiltiran, pa u sebi zadržava tragove polena. To je jedini način da se dokaže poreklo meda — više o tome u tekstu kako prepoznati pravi med.

Pčelarstvo vodimo po standardima koje propisuje Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Uz livadski med idu i

Šumski med za one koji vole tamniji i izraženiji ukus, pčelinji polen kao dodatak ishrani, i propolis kapi iz iste košnice.

Mere opreza

• Deca do godinu dana — med se ne daje, zbog rizika od botulizma
• Dijabetičari — umereno, konsultovati lekara
• Osobe alergične na pčelinje proizvode — izbegavati

Česta pitanja

Koliko brzo livadski med kristališe?

Obično za nekoliko nedelja do nekoliko meseci, jer sadrži više glukoze od bagremovog. To je znak da je prirodan.

Da li je livadski med jači od bagremovog?

Izraženijeg je ukusa i tamniji, jer potiče sa raznovrsne paše. Bagremov je blaži i svetliji.

Koliko meda dnevno?

Uobičajeno jedna do dve kašike dnevno, u okviru uravnotežene ishrane.

Da li se med kvari?

Pravilno čuvan traje veoma dugo. Kvari se samo ako je izvrcan nezreo ili ako upije vlagu.

Kako znam da je med pravi?

Po kristalizaciji, neprekidnoj niti pri sipanju i složenom mirisu. Najpouzdanije je kupiti direktno od pčelara.