Beli luk i med — recept za fermentisani beli luk u medu

Beli luk i med zvuče kao neobičan par, dok ih ne probate zajedno. Čenovi belog luka potopljeni u sirov med za nekoliko nedelja prevru: luk postane blag i mekan, skoro sladak, a med se pretvori u tamni, tečni sirup sa ukusom belog luka. Ovo je jedna od najstarijih domaćih zimnica — i jedna od najjednostavnijih.

Zašto beli luk i med

Beli luk je verovatno najbolje proučena namirnica iz naše bašte. Kad se zgnječi ili iseče, u njemu nastaje alicin — jedinjenje odgovorno za oštar miris i za većinu onoga zbog čega se beli luk ceni. Studije na ljudima beleže da redovno jedenje belog luka blago doprinosi zdravom nivou holesterola i krvnog pritiska. Med njegovu oštrinu ublaži, pa se u ovom obliku beli luk lako jede svakog dana.

Za ovaj recept je važno da med bude sirov, nezagrevan, kakav je med direktno od pčelara. U sirovom medu ima prirodnih kvasaca i enzima koji pokreću fermentaciju; pasterizovan med iz marketa često uopšte ne prevri.

Sastojci

• 2–3 glavice belog luka (oko 200 g oljuštenih čenova)
• oko 300–350 g sirovog meda
• staklena tegla od 500 ml sa poklopcem

Kako se pravi fermentisani beli luk u medu

1. Oljuštite čenove. Lagano ih zgnječite pljoštimice nožem — ne do kraja, samo da puknu. Tako se oslobodi alicin i fermentacija krene brže.
2. Napunite teglu do pola ili najviše dve trećine. Gornji deo mora ostati prazan, jer će med da se diže od mehurića.
3. Prelijte medom tako da svi čenovi budu prekriveni.
4. Zatvorite labavo i ostavite na sobnoj temperaturi, u tamnom kutku kuhinje.
5. Svaki dan otvorite teglu da izađe gas, pa je zatvorite i okrenite naopako na trenutak, da se čenovi na vrhu ponovo okupaju u medu. Posle nekoliko dana pojaviće se sitni mehurići — fermentacija je krenula.
6. Posle 3–4 nedelje med postane tečan i taman, a luk mek i blag. Od tada je spreman, a ukus postaje sve bolji iz meseca u mesec.

Kako znate da je sve kako treba: med miriše na beli luk i blago kiselkasto, a čenovi vremenom potamne. To je normalno. Ako se na površini ikad pojavi buđ ili neprijatan, truo miris, tegla se baca i počinje se ispočetka.

Kako se koristi

• Ujutru: jedan čen sa kašičicom meda iz tegle.
• Zimi: kašičica meda iz tegle u mlakom čaju sa limunom.
• U kuhinji: med i luk iz tegle su odlični za marinadu za piletinu i svinjetinu, u prelivu za salatu sa jabukovim sirćetom, na pici ili na pečenom povrću.
• Na hlebu: mekan čen zgnječen na prepečenom hlebu sa malo sira.

Koji med izabrati

Bilo koji sirov med prevri, ali ukus se razlikuje:

• Šumski med je taman i jak, daje najdublji ukus — idealan za marinade.
• Livadski med je cvetan i blaži — najbolji za kašičicu ujutru.

Ušećeren med je dobar — za par dana se otopi u soku od luka.

Česta pitanja

Koliko dugo traje beli luk u medu?

Godinu dana i duže, u zatvorenoj tegli na sobnoj temperaturi. Med i fermentacija ga čuvaju.

Zašto mi med nije počeo da vri?

Najčešće zato što je med pasterizovan ili previše gust. Pomaže da se u teglu doda kašika vode ili da se tegla drži na toplijem mestu, oko 20–24 °C.

Zašto je beli luk pozeleneo ili poplaveo?

To je bezopasna reakcija sumpornih jedinjenja iz luka sa kiselinama — dešava se i pri kiseljenju belog luka. Ukus se ne menja.

Koliko dnevno?

Jedan do dva čena i kašičica meda dnevno su uobičajena mera.

Može li i bez fermentacije?

Može: sitno iseckan beli luk izmešan sa medom pojede se u roku od nekoliko dana, iz frižidera. Ukus je tada mnogo oštriji.