Vrste meda — po čemu se razlikuju i koji da izaberete
Vrste meda se razlikuju po tome sa koje biljke su pčele skupljale nektar. Otuda razlike u boji, mirisu, gustini i brzini kristalizacije: bagremov je svetao i dugo ostaje žitak, livadski je zlatan i kristališe za nekoliko meseci, šumski je taman i gust. Nijedan nije „bolji” — različiti su, i svaki ima svoju upotrebu.
Pčelarimo u Homolju od 1945. godine, četvrta generacija, i ovo su razlike onako kako ih vidimo iz vrcaonice, a ne iz brošure.
Dve velike grupe: cvetni med i medljikovac
Med ne mora da nastane od nektara. Cvetni med pčele prave od nektara cvetova. Medljikovac nastaje od medljike — slatke tečnosti koju na živim delovima biljaka, najčešće četinara i hrasta, ostavljaju biljne vaši. Takav med je tamniji, gušći, manje sladak i bogatiji mineralima.
Razlika nije stvar procene: po Pravilniku o kvalitetu meda, cvetni med ima električnu provodljivost najviše 0,8 mS/cm, a medljikovac najmanje 0,8 mS/cm. Meri se u laboratoriji.
Tabela: vrste meda i njihove osobine
| Vrsta | Boja i ukus | Kristalizacija | Gde najbolje dolazi |
|---|---|---|---|
| Bagremov | svetao, gotovo providan, blag i nenametljiv | najsporija — ostaje žitak i do 3 godine | za decu, u čaju, kad ne želite da med pokrije ukus |
| Livadski | zlatan do jantarni, pun cvetni buket | 3–4 meseca | svakodnevno, na hlebu, u kuvanju |
| Lipov | svetložut sa zelenkastim tonom, izrazito mirisan | nekoliko meseci | uz biljne čajeve, prepoznatljiv miris |
| Suncokretov | intenzivno žut, kratak i sladak ukus | vrlo brza — oko 20 dana | za mazanje, jer brzo postane kremast |
| Od uljane repice | gotovo beo kad kristališe, blag | najbrža — manje od nedelju dana | kao kremasti namaz |
| Šumski (medljikovac) | taman, gust, sa smolastom notom, manje sladak | sporija, zbog manje glukoze | kad tražite izražen ukus i tamnu vrstu |
Zašto jedna vrsta kristališe za dvadeset dana, a druga tri godine
Sve zavisi od odnosa glukoze i fruktoze. Glukoza se lakše izdvaja u kristale, pa medovi bogatiji glukozom — suncokretov i onaj od uljane repice — kristališu brzo. Bagremov ima najviše fruktoze i zato najduže ostaje žitak.
Kristalizacija nije mana i nije znak da je med loš — upravo suprotno. O tome smo napisali poseban tekst: Kristalizacija meda — istina o ušećerenom medu.
Taman ili svetao med
Tamnije vrste po pravilu imaju više minerala i više jedinjenja sa antioksidativnim dejstvom od svetlih. To je merljivo. Ali ukus je stvar navike — mnogima je svetao, blag med prijatniji, i to je potpuno u redu. Bira se prema tome šta volite i za šta vam treba, a ne prema tome šta je „jače”.
Šta med sadrži
- Šećere — pretežno voćni i grožđani, koji se lako i brzo koriste; zato je med koncentrovan izvor energije
- Enzime, koje unose same pčele — i koji se gube ako se med zagreva preko 40 °C
- Organske kiseline, amino kiseline i mineralne materije
- Vitamine, u malim količinama, najviše iz B grupe
- Polen, po kome se u laboratoriji i utvrđuje od koje je biljke med
Zato se med nikad ne stavlja u vrelu tečnost. Sačekajte da se čaj ohladi toliko da možete da ga pijete, pa tek onda umešajte kašičicu.
Med kroz istoriju
U antici su med zvali „zlatasti balzam” i smatrali ga hranom mudraca. Nađen je u piramidama starog Egipta, gde je bio simbol besmrtnosti, a koristio ga je i praistorijski čovek — mnogo pre nego što je naučio da drži pčele.
Kako da znate šta kupujete
- Pročitajte sastav. Ako među sastojcima ima šećera ili glukoznog sirupa, to nije med.
- Pogledajte cenu. Med ne može da bude jeftiniji od svoje sirovine.
- Sačekajte zimu. Pravi med pre ili kasnije kristališe; čist šećerni sirup ostaje žitak godinama.
- Pitajte ko ga je proizveo. Pčelar zna koja je paša, gde su košnice i kog je datuma punjeno. Preprodavac ne zna.
Med sa Homolja
Naše košnice su u Homolju, na planinskim pašama daleko od njiva i saobraćajnica. Imamo 211 košnica i osmoro nas radi u pčelinjaku. Med vrcamo iz zapečaćenog saća, ne zagrevamo ga i ne filtriramo do providnosti — jer sa finim filtriranjem odlazi i polen, a polen je dokaz porekla.
U ponudi su bagremov, livadski i šumski med, kao i med u saću, perga, polen i propolis. Sve iz sopstvenog pčelinjaka, bez preprodaje.
Med je namirnica, a ne lek. Prija, hrani i ima svoje mesto u kuhinji, ali ne leči bolesti i ne zamenjuje terapiju koju vam je propisao lekar. Deca mlađa od godinu dana ne smeju med — zbog rizika od botulizma kod odojčadi. Dijabetičari ga uzimaju samo uz dogovor sa lekarom, jer podiže nivo glukoze u krvi.
Često postavljana pitanja
Koja vrsta meda je najbolja?
Nijedna nije najbolja za sve. Bagremov je najblaži i najduže ostaje žitak, livadski ima najpuniji cvetni ukus, šumski je taman i bogatiji mineralima. Bira se prema ukusu i nameni.
Koliko vrsta meda postoji?
Dele se na cvetne i medljikovac, a unutar cvetnih na monoflorne, sa jedne biljke, i poliflorne, sa više njih. Kod nas su najčešći bagremov, livadski, lipov, suncokretov i šumski.
Koji med najbrže kristališe?
Med od uljane repice, za manje od nedelju dana, i suncokretov, za oko dvadeset dana. Najsporije kristališe bagremov, koji može da ostane žitak i do tri godine.
Da li je tamni med bolji od svetlog?
Tamnije vrste po pravilu imaju više minerala i antioksidanasa, ali svetle imaju blaži ukus. Razlika je u osobinama, ne u kvalitetu.
Zašto se med ne stavlja u vreo čaj?
Zagrevanjem preko 40 stepeni gube se enzimi koje unose pčele i raste HMF. Sačekajte da se čaj ohladi toliko da može da se pije, pa tek onda umešajte med.
