Pre oko 3.000 godina pre n.e. spominje se med kao hranljiva i lekovita materija. Spominje se u Bibliji i Kuranu.

Hipikrat, otac medicine u  četvrtom veku  pre n.e. daje upustvo i recepte kako lečiti razne bolesti medom.  Kasnije su Galen, Avicena i drugi takođe davali upustva o lečenju medom.

U Antičkoj  Grčkoj   medovinu, alkoholno piće od meda, smatrali su pićem Olimpa.
Sva ta istoriska iskustvom stečena znanja, o medu kao visoko  hranljivoj i lekovititoj materiji su, u savremenom svetu, naučno dokazana  i objašnjena.
Osim visoke hranljive vrednosti med je i lekovit.

Pozitivno utiče na zdravlje čoveka:
–    јаčа  imunitet,
–    deluje protiv stresa,
–    poboljšava rad srca i krvnih sudova,
–    umirujuće deluje na nervni sistem,
–    povoljno deluje na regulaciju probave hrane,
–    stimuliše umne i fizičke sposobnosti,
–    poboljšava rast i razvoj mladih i
–    usporava proces arteriskleroze.
Med treba jesti uz dužno poštovanje

Ako se zna, da pčele da bi sakupile jedan kilogram meda, moraju da preletu razdaljinu kao četiri dužine ekvatora, da posete oko 4 miliona cvetova i naprave oko 150.000 letova, treba uvažavati taj trud  pčela najvrednijih stvorenja na svetu.

Ni  jedano jutro bez meda

U cilju zaštite zdravlja odrasli treba svako jutro da  uzmu jednu supenu kašiku, a  deca  kavenu  kašiku meda rastvorenog u mleku,  čaju ili vodi .  Ako se očekuje povećan umni ili fizički napor jutarnju količinu meda treba duplirati. Posebno je važno da redovno med koriste mladi i zato se preporučuje roditeljima da nikad dete ne otpreme u školu, a da nisu uzeli jednu kavenu kašiku meda.

Šećer, kao zaslađivač, treba zameniti medom, kad god je to moguće,  jer se te dve  hranljive materije ne mogu upoređivati. Šećer je samo energija, opustošen tehnološkom preradom i ne retko  šteti organizmu, jer  varenjem i metabolizmom dok se pripremi da ga ćelije koriste kao enerjiju, krade fermente, vitamine i minerale iz organizma koji su uneseni sa drugim  namirnicama. Ne može se tvrditi da je šećer sam po sebi otrovan, ali sa epidemiološkog stanovišta njegovo preterano konzumiranje izaziva nastajanje nekih bolesti. Med je prirodno bogastvo, svega onoga što šećer nema, bolje je hranljivosti i  lekovit je.

Bugarski akademik prof. dr med. Stojmir Mladenov u izvanrednoj knjizi «Apiterapija»navodi da je američki fiziolog   Kendal u svom izveštaju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji  napiaso da se srčane bolesti i arterioskleroza  češće javljaju u zemljama koje više koriste šećer i preporučuje zamenu šećera medom i šećer proglasio neprijateljem društva br.1.  Džastin Glas iz Englenske smatra da svakodnevna uoptreba meda treba da bude zlatno pravilo čoveka u borbi protiv arterioskleroze. Naučnici smatraju da je šećer neprijatelj broj jedan ljudskog zdravlja. Drgi englenski naučnik, šef katedre za ishranu u Londonu tvrdi da je upotreba šećera u velikim količinama vrlo štetna, da dovodi do povećanja holesterola u krvi i  do oboljenja koronarnih krvnih sudova.

Posebno treba izbegavati veštačke zaslađivče, jer od njih organizam čoveka nema nikakve koristi, a može da bude štetan po zdravlje.

Narodna izreka kaže
„koristite redovno med da ga  kasnije ne bi ste  tražili kao lek“

Sastav meda

Med najviše ima ugljenih hidrata i to:
– glukoze i fruktoze 70-80%,
– vode oko 20%,
belančevina u malim količinama ispod 1%,
ali su izuzetne vrednosti, jer sadrže nezamenljive  aminikiselina, zatim sadrživitamine najviše iz grupe B kompleksa, C vitamin, provitamina D, K vitamin,i dr.
Med sadrži dosta minerala ( Ca, K, Fe Cu, Zn Se i dr.) koji su katalizatori mnogih metabočkih procesa, a posebno je značajno  da je med bogat fermentimabez kojih nema metabolizma i bez kojih  bi prestali svi vitalni procesi i saprofitne bakterije koje čuvaju organizam od patogenih bakterija. U medu se nalaze određene supstance koje ispoljavaju hormonsku aktivnost. Dalje, med sadrži fitocidematerije koje ispoljavaju antibakterisko svojstvo.

Dejstvo meda  na organizam čoveka

Najvažnija profilaktička i lekovita svojstva meda su:
•    poboljšanje opšte odbranbene sposobnosti organizma,
•    poboljšanje cirkulacije krvi,
•    jačanje snage srca i regulisanje srčanog  ritama,
•    poboljšanje  varenje hrane i štiti probavni sistem od bolesti,
•    ubrzanje obnavljenja krvnih elemenata,
•    baktericidno, antimikotično i antiprotozoično dejstvo (deluje protiv bakterija, gljiva i protozoa)
•    poboljšanje izlučivanja otpadnih i  toksičnih materija iz organizma  (detoksikacija),
•    tonizirajuće dejstvo na nervni i mišićni sistem – jača umnu i fizičku aktivnost,
•    poboljšanje rasta i razvoja  mladih,
•    antistresno deluje, jer ima dosta antioksidansa,
•    najnovije saznanje je da med deluje  protiv  gojaznosti, smanjuje telesnu masu i masno tkivo,
•    i  još mnoga korisna dejstva na zdravlje.

Dnevne potrebe i načinu korišćenja meda

Med je zdravo uzimati svakodnevno, pola sata pre jela,  odrasli  100 gr, a deca 30 gr na dan (jedna supena kašika sadrži 30 gr., a kavena kašika 10gr. meda)  rastvorenog u vodi, čaju, mleku, ili soku. Dnevnu količinu uzetog meda dobro je podeliti u tri obroka. Po pravilu med  uzimati drvenom kašikom  i  što duže držati u ustima, jer se preko sluznica usta deo resorbuje, direktno prelazi u krv i odmah je na raspolaganju  ćelijama. Neke osobe nakon uzimanja koncetrovanog meda osećaju nelgodnost u želudcu u  bol u vidi pečenja ili mučnine, a kad istu količinu meda uzme rastvoren u čaši vode, mleka čaja ili soka takvih smetnji nemaju. Znači da to nije intolerancija jer ne izaziva štetne posledice. Zato se kaže med se pije ne jede.

Često se postavlja pitanje od kog uzrasta mala deca mogu koristiti med u ishrani ?
Deca nakon  navršene prve godine života,  treba da redovno koriste med  u količini 1 gr. na kilogram telesne težine na dan. Ali zato nije kontraindikacija da trudnice koriste med i da plod indirektno treba da dobije hranljive i zaštitne materije od meda.

Med se često koristi u kombinaciji sa drugom zdravom hranom i sa lekovitim biljem, zavisno od toga koje stanje treba sprečavati ili lečiti.
Med u kombinaciji sa drugim pčelinjim proizvodima polenom, propolisom i matičnim mlečom prestavlja najbolji eliksir.

Kome se ne prporučuje med

Med ne treba da koriste osobe koje su:
– alergične na med,
– koje  boluju od šećerne bolesti  i
– koje imaju intoleranciju na med.
Šećerna bolest nije apsolutana kontraindikacija za korišćenje meda u ishrani, ali je potreno da dijabetičari uzimaju med pod kontrolom lekra-dijabetologa koji će odrediti dnevni bilans ugljenih hidrata.

Deca do godinu dana, po većini preporuka, ne treba da koriste med, mada, i ovo je preporuka najvećeg dela pedijatara, iako ima mišljenja da deca odmah nakon rođenja mogu koristiti med pola do 1 gr. na kilogram telesne težine.

Osobe koje imaju intoleranciju na med ne uzimaju med, mada je takvih osoba vrlo malo.
Intolerancija  na neku materiju je nepodnošenje neke hrane sa štetnim posledicama na organizam. Ne retko se ljudi žale, da kada uzmu kašiku meda izjutra, osećaju nelagodnost,  pečenje u želudcu ili mučninu. Kad im se savetuje da tu istu količinu meda rastvore u pola čaše mlake vode, soka ili mleka te smetnje nemaju i to nije intolerancija, nego koncetrovan med, može iritirati sluznicu želudca jer je to koncetrovan šećer i izvlači vodu iz sluzokože želudca i tada može se oseti nelagodnost ili laki bol. Zato se preporučuje da se med uzima rastvoren i kaže se med pije, a ne jede.

Med je koristan kao zdrava hrana i pomoćni lek za ljude svih životnih doba, od začeća do kraja života, to je blagotvorna materija koju su nam podarila najvrednija stvorenja na svetu-pčele.