Da li med ubija bakterije — šta je tačno, a šta nije
Na internetu se često naiđe na tvrdnju da med „ubija bakterije” i da može da zameni antibiotik. Taj tekst je ranije i na ovoj stranici stajao u tom obliku. Ispravljamo ga, jer je pogrešan i može da bude opasan.
Med nije antibiotik
Med koji kupujete kao hranu — naš ili bilo čiji — nije lek i ne leči infekcije. Ako imate upalu, temperaturu, ranu koja se pogoršava ili vam je lekar prepisao antibiotik, med tu nema šta da traži kao zamena. Odlaganje prave terapije je jedini stvarni rizik u celoj ovoj priči.
Nikada ne prekidajte i ne zamenjujte terapiju koju vam je propisao lekar. Med je namirnica. Kod infekcije, rane koja ne zaceljuje, visoke temperature ili bilo kakvog pogoršanja — javite se lekaru.
Odakle je onda došla ta priča
Med se teško kvari, i to je tačno. Razlog nije nikakva tajna moć nego obična hemija: u medu ima vrlo malo slobodne vode, a mnogo šećera. Mikroorganizmima u takvoj sredini nema šta da se pije, pa se u medu jednostavno ne razmnožavaju. Zato med može da stoji godinama, a otvorena tegla džema ne može.
To što se u medu bakterije ne razvijaju ne znači da med bakterije uklanja iz čoveka. To su dve potpuno različite stvari, i tu se ta priča izgubila.
Medicinski med nije med iz tegle
U bolnicama se u obradi rana ponegde koristi poseban, sterilisan medicinski med, u obliku registrovanog medicinskog sredstva, pod nadzorom zdravstvenog radnika. To nije isti proizvod kao med za jelo i ne kupuje se kod pčelara. Domaći med se ne stavlja na otvorene rane — nije sterilan i može da sadrži spore.
Šta med jeste
Namirnica. Prirodan zaslađivač sa mirisom paše sa koje je došao, prijatan u čaju, na hlebu, u kolaču. Kod suvog kašlja se tradicionalno daje kašičica meda i to ume da ublaži nadražaj u grlu — ali kao olakšanje simptoma, ne kao lečenje, i nikako deci mlađoj od godinu dana zbog rizika od botulizma.
Odakle naš med
Sav med koji prodajemo dolazi sa našeg pčelinjaka u Homolju — 211 košnica, ista porodica od 1945. Prodajemo ga kao hranu i tako o njemu i pišemo.
