Med na trpezi u doba Nemanjića

Srpska pravoslavna crkva 27. januara (14. januara po starom kalendaru) proslavlja dan Svetog Save, u narodu praznik poznatiji kao Savindan. Ovim praznikom obeležava se uspomena na Svetog Savu, princa dinastije Nemanjića, prvog srpskog prosvetitelja i prvog Arhiepiskopa srpskog. Praznik Svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu i praznuju ga mnoge zanatlije, a 2. januara 1840. proglašen je i za školsku slavu.

Savindan se proslavlja kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, žita (koljiva) i vina i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo crkve. O Svetom Savi postoje mnoge anegdote i priče, ali je narod ispleo i prave legende u kojima je dodao elemente mnogih drugih priča. On je putujući Božji čovek, putuje po srpskim zemljama, zavodi red i blagostanje, prosvećuje narod, uči ih mnogim poslovima i zanatima, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko…

U Čačku, majke koje imaju decu školskog uzrasta, spremaju na ovaj dan žito. U takovskom kraju veruje se da su svi vuci psi Svetog Save. U Hercegovini opet pričaju da je Sveti Sava bio nekada pastir, pa jednom njegov pas blago ujede zalutalu ovcu i Sava se naljuti pa prokle kera da više nikada ništa ne jede osim onog što otme. Taj pas je pobegao u planinu i postao vuk.

Veruje se da gde on dodatkne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom, o čemu svedoče brojni nazivi lekovitih izvora sa njegovim imenom, kao što je izvor kod manastira Savinac u takovskom kraju, ili Savinac kod Užičke Požege.

Pčelarstvo za vreme dinastije Nemanjića Read more