Ekološko pčelarenje — koliko je med zaista čist

Mnogi stručnjaci tvrde da bi svaki med po svom kvalitetu bio med, tj da je čist jer potiče od biljaka i cveća, a da mu se ne dodaju strane materije. Pčela, ako se i otruje sa zaštitnim sredstvom, ona ugiba, pa štetna / otrovna supstanca ne dospeva u košnicu i med.

Postoje i stručnjaci koji tvrde da ni jedan med danas nije čist. Odnosno, da ne može biti čist zbog zagađenja vazduha i kiselih kiša koje padaju svuda.

Činjenica je da insekticidi ne ubijaju svaku pčelu. Zaštitna sredstva postepeno gube svoju toksičnost i uslovljavaju različita subletalna oštećenja. Takve pčele, koje su oštećene fizički ili hemijski, vraćaju se u košnicu i sa sobom unose ostatke hemijskih sredstava. Ta hemijska sredstva su štetna i za čoveka.

U košnicu ulaze štetne supstance, odnosno u pčelinje proizvode, i to ne samo zbog savremenih agrotehničkih mera, nego kao i posledica zagađivanja u prometu sa teškim metalima (olovo, kadmijum), kao i industrijskih zagađenja. Lokaciju za pčelinjak i pašu treba odabrati tako da bude na mestu koje je dovoljno udaljeno od takvih zagađenja.

Moramo i primeniti i razmišljati o primeni onakvih načina rada uz čiju ćemo pomoć odbraniti pčele od bolesti i štetočina i to na takav način da zdravlje pčelinje zajednice ne bude ugroženo, te da se u pčelinjim proizvodima ne nađu nikakve štetne supstance.
Med proizveden po ekološkim principima pčelarenja nije jednak komercijalnom medu. Eko-med je zaista čist i zdraviji, pa postoji opravdana potreba tržišta za takovim medom.

OSNOVNI PRINCIPI EKO-PČELARENJA

Postoje četiri osnovna principa eko-pčelarenja, a to su:

-Izbor odgovarajućeg mesta za pčelinjak, odnosno odgovarajući izbor pčelinje paše
-odgovarajuća pčelarska tehnologija
-odgovarajuća zdravstvena zaštita pčela bez rizika
-propisno rukovanje, obrada i skladištenje pčelinjih proizvoda

Izbor pčelinje paše

Uspešnost pčelarenja zavisi o izboru odgovarajuće pčelinje paše. To je ona pčelinja paša koja pored sopstvenih potreba osigurava za pčelinju zajednicu više nektara i polena i to po mogućnosti kontinuirano. Kod eko-pčelarenja uz to je potrebno da pašno područje bude zaštićeno od hemijskih zagađivača. Takva se područja nalaze u šumama, u zaštićenim područjima, rezervatima i na zemljištima gde se uzgaja tzv. zdrava hrana.

Kada pčelar pronađe mesto za svoj stacionarni ili seleći pčelinjak tada ga obilježi na geografskoj karti i to pošalje u nadležni državni kontrolni centar. U centru se zahtev razmotri te se može prihvatiti pčelarov predlog ili se eventualno može zatražiti da potraži bolje mesto za ekološko pčelarenje. Moraju biti isključene sve poljoprivredne površine bilo da su one ratarske, voćarske ili povrtarske te se mere odgovarajući parametri za prepoznavanje opasnosti od saobraćajnog ili industrijskog zagađenja. Održavanjem i obeležavanjem odgovarajućeg izolacionog pojasa (udaljenosti) pčelar se zaštićuje od zagađenih područja. Osnovu za izračunavanje te izolacione udaljenosti čini merenje radijusa kretanja pčela letačica od košnice do paše. Na udaljenost do koje će pčele maksimalno leteti na pašu utiče nektarska sposobnost paše, smer vetra i razjedinjenost terena. Pčele su po prirodi racionalne životinje pa posećuju pašu koja je prisutna u velikoj količini, onu koja ima veću koncentraciju šećera u nektaru i / ili teži polen. Pčele nerado lete uz brda, a u slučaju jačeg vetra prekinu izlet. Prosečni prečnik izolacionog pojasa je 2 km (zakonska odredba).

Odgovarajuća tehnologija pčelarenja

Prednost čini korišćenje savremene opreme, ali u biološkom pčelarenju od toga je važniji odnos pčelara prema pčelama.

Osnovne karakteristike pčelara su: motri zajednicu i ponašanje pčela na letu te poznaje dobro stanje u košnici i bez čestog otvaranja košnice. Sve nepravilnosti ili promene dobro oko može otkriti prema stanju u letu. Košnice moraju biti postavljene na odgovarajuća postolja u poluhlad na mesta koja su zaštićena od vetra sa letima okrenutim prema istoku. Između košnica mora postojati udaljenost oko 1 m (po tom pitanju situacija nije povoljna na pokretnim pčelinjacima). Ispravno je košnice postaviti što bliže paši. Ako imamo različitu visinu terena, tada košnice smeštamo što bliže dnu brega da bi se pčele sa teretom vraćale u košnicu nizbrdo.

Potrebno je obezbediti trajno i tempirano higijensko pojilo. Pri selidbi je potrebno vrlo oprezno rukovati sa košnicama i pčelama u njima radi što manjeg uzrujavanja i stresa.

Pravilno rukovanje pčelinjim proizvodima

Pravilna rukovanja pčelinji proizvodima podrazumeva sve postupke od vađenja iz košnice preko konfekcioniranja, pakovanja distribucije i prodaje. U ekološkom pčelarenju nije primereno maksimalno izvrcavanje, tj ostavljanje zajednice bez zaliha meda i polena. Sličnu ravnotežu potrebno je uspostaviti i pri proizvodnji voska, matičnog mleča i pčelinjeg otrova. Neispravno je vrcati okvire sa leglom. To se prvenstveno odnosi na košnice bez matične rešetke. Pravilima ekološkog pčelarenja regulisani su izgradnja i pravilna upotreba mesta za vrcanje i kvalitet opreme koja se pri tome koristi.

Konačni proizvod podleže strogom laboratorijskom nadzoru. Obeležje eko-proizvod dobija se samo u slučaju ako rezultati kontrole isključuju prisustvo ostataka zaštitnih sredstava, antibiotika, industrijskog šećera i bilo koje druge strane materije.

PRAVILNIK O organskoj proizvodnji životinjskih proizvoda

Ovim Pravilnikom se takođe definiše ekološka proizvodnja meda. Posle prelaznog perioda u vremenu od godinu dana, određuje se status ekološke proizvodnje, ako su zadovoljeni uslovi stanja u košnicama i kvalitet okoline.

Pri osnivanju pčelinjaka u uslovima ekološke proizvodnje mora se voditi briga o:

■ da se osigura dovoljno hrane za pčele

■ da je pčelinjak postavljen tako da u prečniku 2 km od pčelinjaka nektar i polen potiču od poljoprivrednog bilja iz ekološke proizvodnje ili od prirodne vegetacije koja nije tretirana hemijskim sredstvima, odnosno manji prečnik ako postoji prirodna zaštita područja ispaše, što potvrđuje nadzorna stanica

■ da postoji dovoljna udaljenost od bilo koje proizvodnje koja je izvor zagađenja životne sredine kao što su npr. gradski centar, industrijska zona, autoput i sl

Navedeni uslovi ne odnose se na vreme kada nema vegetacije ili kada pčelinja zajednica miruje.

PČELARSKA PROIZVODNJA

Proizvodnja vrcanog meda

Za taj posao potrebno je odabrati sunčan da kada je temperatura između 20-25 °C, kako bi retki med lakše vrcali, a izletnice bile van košnice. Vrcati se sme samo zreli med, odnosno kada je poklopljeno oko 2/3 površine okvira medom, jer tada med sadrži manje od 20% vode. Ako je sadržaj vode u medu veći može biti podstaknuto vrenje i kiseljenje uskladištenog meda. Zrelost meda lakše je postići u LR nego u AŽ košnicama.

Pripreme za vrcanje

Nektar koji je unesen u saće još nije zreo med. Tu slatku tečnost pčele tek trebaju preraditi u med. U košnici nektar produžava zrenje, a da li je med zreo, prepoznaje se po tome što je saće s medom poklopljeno za oko 50-75% sa obe strane. No, može se dogoditi da i zreo med nije svaki put poklopljen jer stranice saća zbog slabe paše nisu sasvim ispunjene. Ako takav okvir s medom držimo u rukama pljoštimice prema zemlji, ustanovićemo da li je med zreo. Ispadaju li kapljice meda iz saća bez ikakvog zamaha, znači da med nije zreo i da se mora još čekati. No, ako med ne curi, mogu se uzimati okviri za vrcanje.

Izuzetak čini med medljikovac. Kada se radi o ovoj vrsti meda, onda ne treba čekati da med bude poklopljen. Ovaj med se mora vrlo često vrcati jer se inače skruti u saću pa ga je nemoguće izvaditi.
Med se ne sme vrcati iz saća u kojem se nalazi leglo, pogotovo dok je nepoklopljeno. Za vreme jakih paša ponekad se dešava da se na nekom okviru nađe tek manja količina poklopljenog legla, a oskudica je prostora za unos novog nektara. U tom slučaju preporučuje se da se takvi okviri stave u medišta. Pričeka se dok leglo izađe, a zatim se vrši vrcanje.

Kada se ustanovi da je u većini košnica med zreo, tj da je što više poklopljen (osim ako se radi o medu medljikovca) treba pripremiti sve što je potrebno. Treba voditi računa da pčele imaju dovoljno praznog saća za unos nektara jer bi u suprotnom prinos podbacio.

Oduzimanje okvira s medom

Ne sme se propustiti vreme za pravovremeno oduzimanje i vrcanje meda. Za vreme glavne paše potrebno je paziti na unos nektara i zrenje meda u košnicama. Isto tako se ne sme preuraniti, jer nezreo med nije ni za domaću upotrebu, a pogotovo ne za trgovinu. Da se ne bi preuranilo ni zakasnilo, potrebno je češće pregledati medišta i to pred veče. Nije potrebno pregledati sve okvire u medištu, nego samo jedan krajnji i srednji okvir. Tako će se videti koliko su popunjeni i koliko je površine saća poklopljeno. Potrebno je voditi računa od kojih biljaka potiče med.

Ne bi se trebalo čekati poklapanje saća iznad meda, ako se radi o nekoj crnogoričnoj medljici (medljikovac), nego ga vrcati čim se vidi da pri pregledu ne kaplje iz saća. Ako je unos od cvetnih vrsta biljaka, izuzetno je važno da med bude potpuno zreo. Ako se radi o slaboj a dugotrajnoj paši, onda se u istom medištu može naći osim potpuno zrelog meda i kapljice tek unesenog nektara na istom okviru. Kada imamo takvu situaciju onda je potrebno odabrati okvire s potpuno zrelim medom i njih oduzeti, a na njihovo mesto staviti druge prazne između okvira s još nezrelim medom. Veliki značaj ima veličina okvira i tip košnice.

Prilikom oduzimanja okvira potrebno je voditi računa o dobu dana kada je najbolje vaditi okvire s medom za vrcanje. Svako uznemiravanje pčela, posebno za glavnih paša, ometa njihov rad. Zbog toga može doći do opadanja prinosa meda. Pčele će čitavog dana raditi slabije što će uzrokovati smanjenje prinosa, ako ih se uznemiruje u pre podnevnim satima. Vreme koje se preporučuje za oduzimanje okvira sa medom za vreme glavne paše je oko 17-18 sati.

Najbolje je izvađene okvire s medom i pčelama staviti u prvu okvirnjaču da se pčele nasisaju meda. Dok se poslednji okvir izvadi iz medišta, dotada su se pčele na prvom izvađenom okviru nasisale meda. Nakon toga najpre se vadi prvi izvađeni okvir iz okvirnjače i pčele se s njega stresu nazad u košnicu. Nasićene pčele se više ne vraćaju na okvir na kojem su bile. Pčele su site i ne bodu pa se može lako raditi bez upotrebe dima. Stresu se laganim udarcem desne ruke po levoj u kojoj se drži okvir. Manja količina pčela koja zaostane na okviru omete se nekom mirisnom travom. Osim travom, pčele se još ometaju i gušćim perom koje je prethodno umočeno u čistu hladnu vodu u koju je usuto malo vinskog sirćeta (taj miris odbija pčele da ne bodu). Za svaku košnicu je potrebno imati posebno pero, ako je na pčelinjaku bilo pčelinjih zajednica koje su zaražene opakom gnjiloćom legla.

Preporučljivo je da se na mesto oduzetih okvira za vrcanje stave prazni da se pčele ne bi dva puta uznemirivale. Ako u pčelinjaku ima neke zarazne bolesti, tada se ne smeju mešati okviri iz raznih košnica. Potrebno je najpre izvrcati iz zdravih, pa tek potom iz zaraženih ili sumnjivih na zarazu. Med iz takvih košnica se ne sme mešati.

Može se dogoditi da na jakoj paši deo plodnih okvira bude ispunjen medom. U tom slučaju matice nemaju mesta za odlaganje jaja. Ako bismo tako ostavili, došlo bi do znatnog slabljenja pčelinje zajednice, što bi se negativno odrazilo u sledećoj godini. U ovakvoj situaciji potrebno je okvire s mnogo meda a malo poklopljenog legla preneti u medišni deo košnice, a na njihovo mesto staviti druge okvire sa pravilno izgrađenim saćem (ako ih nema onda sa satnim osnovama). Kada iz tih premetnutih okvira celo leglo izađe, potrebno je i njih sledeći put izvrcati. Postupićemo jednako ako sa u plodištu nalazi med koji nije dobar za zimovanje pčela (repičin med ili med medljikovac od kojeg pčele obole i uginu).

Upotreba bežalice. To je spravica koje pčele udalji iz punih medišta. Bežalica se stavi u otvor na poklopcu koji se nalazi ispod krova košnice. Poklopac sa umetnutim bežalicama stavi se između plodišta i medišta oko 2 dana pre uzimanja meda. Pčele ponekad ostave medišta već nakon 12 sati, a ponekad to može trajati i do 48 sati. Sve ovo zavisi o vremenu i jakosti pčelinje zajednice. Bežalica se uvek stavlja u večernjim satima (nikada u jutarnjim, jer bi se pri većim vrućinama pčele mogle ugušiti). Medište se poklopi drugim poklopcem. Pčele na ovaj način vrlo brzo osete da su bez matice i odmah se počnu provlačiti kroz bežilicu. Pčele se ne mogu vraćati, pa se medište postepeno oslobađa. Prilikom oduzimanja okvira iz medišta nakon 48 sati, može se naći još ponešto pčela pri dnu centralnih okvira. One se mogu lako očistiti i bez upotrebe dima.

Okvirnjača za prenos okvira. Služi za prenos punih okvira s medom od pčelinjaka do prostorije za vrcanje. Upotrebljava se i prilikom pregleda pčela kada je potrebno prvi krajnji okvir izvaditi i staviti privremeno u okvirnjaču (nikako pored košnice). Upotrebljava se i za prenos praznih okvira iz skladišta do pčelinjaka, za privremeno držanje okvira na kojem se nalazi matica sa pčelama za zamenu ili označavanje.

Prostorija za vrcanje meda

Važno je da bude potpuno čista, svetla i nepristupačna za pčele, ose i druge insekte. Ukoliko je med zgusnut, potrebno je da se prostorija zagreje na 25-30 °C, pa kada se dovoljno ugreje, počne se vrcati.

Otklapanje saća i vrcanje meda

Osim čistoće prostorije za vrcanje, važna je i čistoća odeće, ruku i pribora za vrcanje. Unešene okvire s medom prvo je potrebno sortirati po starosti saća, po težini meda u saću, te po mogućnosti i po sortama meda.

Opranu i osušenu vrcaljku potrebno je postaviti horizontalno i učvrstiti je da se pri radu ne bi pokretala. Voštani poklopci skidaju se nožem ili viljuškom. Pribor je potrebno držati u vrućoj vodi, jer nije moguće čisto i brzo raditi sa hladnim priborom. Pri samom otklapanju saća treba nastojati što manje zahvaćati u dubinu saća s medom.

Za vreme otvaranja saća potrebno je voditi računa da med ne kapa po podu i da se komadići saća ne raznose na nogama van prostorije jer bi se takvom neopreznošću mogao izazvati grabež na pčelinjak.
Ponekad se dogodi da pokoja pčela bude unesena u saću. Te pčele onda navaljuju na prozore ili na postavljenu mrežu. Tim je pčelama onda potrebno omogućiti izlazak kroz postavljenu bežalicu.

Otklopljeno saće stavlja se u koš vrcaljke (pazi se da suprotne težine saća s medom budu približno jednake). Takođe je potrebno paziti da je saće približno iste starosti (lakše je regulisati brzinu obrtaja). Isto tako treba nastojati da saće bude naslonjeno uz sam koš vrcaljke jer bi se u suprotnom lomilo.

U početku se koš sa vrcaljkom okreće lagano dok iz spoljne strane okvira ne izađe jedan deo meda. Nakon kraćeg vremena okretanje se zaustavi i okviri okrenu na drugu stranu. Pri tome se pazi da se stavljaju u koš vrcaljke onako kako je prethodno pomenuto. Okretanje se nastavlja malo brže što zavisi od starosti i jakosti saća. Kada med više ne izlazi iz saća onda se ponovo okrene prva strana satine koja se sada potpuno izvrca bržim okretanjem koša.

Kada je izvrcano nekoliko okvira s medom, otvori se slavina da med iscuri u podmetnutu posudu. Ako se vrca dok paša još traje izvrcano saće može se odmah vraćati u košnicu u svako doba dana (ako nema zaraze). Pre vraćanja saća u košnicu, izvrcano saće je potrebno obrezati nazubljenim nožem prema širini satonoše. Tako sređeno saće treba pokvasiti u hladnoj čistoj vodi, otresti te u okvirnjačama odnositi na pčelinjak i stavljati u košnice. Ako je paša prestala, prazno saće se vraća kasno pred veče da bi ga pčele preko noći mogle očistiti.

Postupak s medom posle vrcanja

Izvrcani med je potrebno razliti u veće posude, zatim se pokrije čistim platnom i povezati. Zavisno o temperaturi prostorije u kojoj se nalazi med, ostavi se da stoji 3-4 dana. Prostorija u kojoj se čuva med treba biti čista, suva i prozračna sa temperaturom od oko 25 °C. Nakon nekoliko dana sa površine meda obere se pena u kojoj ima polenovih zrnaca i trunja. Obiranje pene se ponovi više puta, sve dok površina meda ne ostane potpuno čista i dok ne prestane stvaranje pene.

Kada prestane stvaranje pene, med se cedi kroz trostruku gazu. Gazu je potrebno prethodno pokvasiti u čistoj vodi i temeljno ocediti. Ovako pripremljena gaza stavi se iznad druge čiste oprane veće posude u kojoj će se med dalje taložiti.

Ukoliko je med još topao, ceđenje teče dosta brzo. Ako je med hladan, on se zgusne i ne može se brzo procediti. Veoma je važno da prilikom ceđenja med ne pada s visine u malim gustim kapljicama jer, prolazeći kroz vazdušni prostor, stvara se hiljade malih vazdušnih mehurića koji zamute med.

Sortiranje meda

Kada se med ocedi i izbistri u većim posudama potrebno ga je sortirati po poreklu (da se odredi od kojih biljaka potiče), ali i po sadržaju vode u njemu. Potpuno zreo med sa 18-20% vode ima specifičnu težinu između 1,412 i 1,430, a to znači da 1 litra takvog meda ima masu između 1,412 i 1,430 kg (ponekad i više).

Čuvanje meda

Prostorija u kojoj se čuva med kora biti čista, suva i prozračna. U njoj ne sme biti ništa što izlučuju neprijatne i oštre mirise. To su materije kao što je petrolej, benzin, katran itd. Posebno se mora paziti da prostorija za čuvanje meda ne bude vlažna jer i najzreliji med u vlažnoj prostoriji navlači vlagu iz vazduha pa se pokvari, provri i ukiseli.

Posuđe napunjeno medom mora biti dobro zatvoreno. Med ne sme biti izložen neposrednim sunčanim zracima jer se tim uništavaju njegove dobre osobine.

Iz naše ponude

• Livadski med sa Homolja
• Bagremov med sa Homolja
• Šumski med (medljikovac)