fbpx
23. September 2014./Sve o medu

ЕКОЛОШКО ПЧЕЛАРЕЊЕ

Многи стручњаци тврде да би сваки мед по свом квалитету био мед, тј да је чист јер потиче од биљака и цвећа, а да му се не додају стране материје. Пчела, ако се и отрује са заштитним средством, она угиба, па штетна / отровна супстанца не доспева у кошницу и мед.

Постоје и стручњаци који тврде да ни један мед данас није чист. Односно, да не може бити чист због загађења ваздуха и киселих киша које падају свуда.

Чињеница је да инсектициди не убијају сваку пчелу. Заштитна средства постепено губе своју токсичност и условљавају различита сублетална оштећења. Такве пчеле, које су оштећене физички или хемијски, враћају се у кошницу и са собом уносе остатке хемијских средстава. Та хемијска средства су штетна и за човека.

У кошницу улазе штетне супстанце, односно у пчелиње производе, и то не само због савремених агротехничких мера, него као и последица загађивања у промету са тешким металима (олово, кадмијум), као и индустријских загађења. Локацију за пчелињак и пашу треба одабрати тако да буде на месту које је довољно удаљено од таквих загађења.

Морамо и применити и размишљати о примени онаквих начина рада уз чију ћемо помоћ одбранити пчеле од болести и штеточина и то на такав начин да здравље пчелиње заједнице не буде угрожено, те да се у пчелињим производима не нађу никакве штетне супстанце.
Мед произведен по еколошким принципима пчеларења није једнак комерцијалном меду. Еко-мед је заиста чист и здравији, па постоји оправдана потреба тржишта за таковим медом.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЕКО-ПЧЕЛАРЕЊА

Постоје четири основна принципа еко-пчеларења, а то су:

-Избор одговарајућег места за пчелињак, односно одговарајући избор пчелиње паше
-одговарајућа пчеларска технологија
-одговарајућа здравствена заштита пчела без ризика
-прописно руковање, обрада и складиштење пчелињих производа

Избор пчелиње паше

Успешност пчеларења зависи о избору одговарајуће пчелиње паше. То је она пчелиња паша која поред сопствених потреба осигурава за пчелињу заједницу више нектара и полена и то по могућности континуирано. Код еко-пчеларења уз то је потребно да пашно подручје буде заштићено од хемијских загађивача. Таква се подручја налазе у шумама, у заштићеним подручјима, резерватима и на земљиштима где се узгаја тзв. здрава храна.

Када пчелар пронађе место за свој стационарни или селећи пчелињак тада га обиљежи на географској карти и то пошаље у надлежни државни контролни центар. У центру се захтев размотри те се може прихватити пчеларов предлог или се евентуално може затражити да потражи боље место за еколошко пчеларење. Морају бити искључене све пољопривредне површине било да су оне ратарске, воћарске или повртарске те се мере одговарајући параметри за препознавање опасности од саобраћајног или индустријског загађења. Одржавањем и обележавањем одговарајућег изолационог појаса (удаљености) пчелар се заштићује од загађених подручја. Основу за израчунавање те изолационе удаљености чини мерење радијуса кретања пчела летачица од кошнице до паше. На удаљеност до које ће пчеле максимално летети на пашу утиче нектарска способност паше, смер ветра и разједињеност терена. Пчеле су по природи рационалне животиње па посећују пашу која је присутна у великој количини, ону која има већу концентрацију шећера у нектару и / или тежи полен. Пчеле нерадо лете уз брда, а у случају јачег ветра прекину излет. Просечни пречник изолационог појаса је 2 km (законска одредба).

Одговарајућа технологија пчеларења

Предност чини коришћење савремене опреме, али у биолошком пчеларењу од тога је важнији однос пчелара према пчелама.

Основне карактеристике пчелара су: мотри заједницу и понашање пчела на лету те познаје добро стање у кошници и без честог отварања кошнице. Све неправилности или промене добро око може открити према стању у лету. Кошнице морају бити постављене на одговарајућа постоља у полухлад на места која су заштићена од ветра са летима окренутим према истоку. Између кошница мора постојати удаљеност око 1 m (по том питању ситуација није повољна на покретним пчелињацима). Исправно је кошнице поставити што ближе паши. Ако имамо различиту висину терена, тада кошнице смештамо што ближе дну брега да би се пчеле са теретом враћале у кошницу низбрдо.

Потребно је обезбедити трајно и темпирано хигијенско појило. При селидби је потребно врло опрезно руковати са кошницама и пчелама у њима ради што мањег узрујавања и стреса.

Med sa homolja Read more

27. January 2013./Sve o medu

Med na trpezi u doba Nemanjića

honeySrpska pravoslavna crkva 27. januara (14. januara po starom kalendaru) proslavlja dan Svetog Save, u narodu praznik poznatiji kao Savindan. Ovim praznikom obeležava se uspomena na Svetog Savu, princa dinastije Nemanjića, prvog srpskog prosvetitelja i prvog Arhiepiskopa srpskog. Praznik Svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu i praznuju ga mnoge zanatlije, a 2. januara 1840. proglašen je i za školsku slavu.

Savindan se proslavlja kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, žita (koljiva) i vina i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo crkve. O Svetom Savi postoje mnoge anegdote i priče, ali je narod ispleo i prave legende u kojima je dodao elemente mnogih drugih priča. On je putujući Božji čovek, putuje po srpskim zemljama, zavodi red i blagostanje, prosvećuje narod, uči ih mnogim poslovima i zanatima, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko…

U Čačku, majke koje imaju decu školskog uzrasta, spremaju na ovaj dan žito. U takovskom kraju veruje se da su svi vuci psi Svetog Save. U Hercegovini opet pričaju da je Sveti Sava bio nekada pastir, pa jednom njegov pas blago ujede zalutalu ovcu i Sava se naljuti pa prokle kera da više nikada ništa ne jede osim onog što otme. Taj pas je pobegao u planinu i postao vuk.

Veruje se da gde on dodatkne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom, o čemu svedoče brojni nazivi lekovitih izvora sa njegovim imenom, kao što je izvor kod manastira Savinac u takovskom kraju, ili Savinac kod Užičke Požege.

Pčelarstvo za vreme dinastije Nemanjića Read more