Seme koprive i med — recept, mera i kako se uzima

Seme koprive i med su jedna od najpoznatijih domaćih mešavina kod nas: sitno, orašasto seme koprive umešano u gust med, kašika ujutru — za snagu i za krvnu sliku. Recept je jednostavan, ali ima nekoliko stvari koje odluče da li će mešavina biti dobra: kada se seme bere, kako se suši i koliko ga ide na med. Sve je ovde.

Šta je seme koprive

Kopriva (Urtica dioica) krajem leta i u jesen formira duge, viseće grozdove sitnog zelenog semena. To seme je bogato biljnim uljem (najviše linolne masne kiseline), belančevinama, vitaminom E i karotenoidima, a ukus mu je blag i orašast. U narodu se smatra najvrednijim delom koprive — „hranom za snagu“ — i zato se tradicionalno meša sa medom.

Kada se bere i kako se suši

• Berba: od kraja jula do oktobra, dok su grozdovi zeleni i teški od semena — ne kad su potpuno smeđi i suvi.
• Kako: u rukavicama, makazama se odseku samo grozdovi sa semenom.
• Sušenje: raširite grozdove na papir, u hladu i na promaji, 3–5 dana. Kad su suvi, protrljajte ih kroz krupno sito — seme propadne, a stabljike i listići ostanu.
• Čuvanje: u staklenoj tegli, na suvom i tamnom, do godinu dana.

Seme se može kupiti i gotovo, osušeno, u biljnim apotekama i kod travara.

Recept: seme koprive i med

Sastojci:

• 500 g meda (livadski ili šumski)
• 50 g osušenog semena koprive

Postupak:

1. Sameljite seme u mlinu za kafu ili ga istucajte u avanu. Mleveno seme se bolje meša i lakše vari od celog.
2. Umešajte u med postepeno, kašiku po kašiku, dok se ravnomerno ne rasporedi. Ako je med ušećeren, ugrejte ga u vodenom kupatilu do 40 °C — ne više.
3. Sipajte u čistu, suvu teglu i ostavite dan-dva da se ukusi povežu.

Odnos je otprilike jedan prema deset — 50 g semena na 500 g meda. Ko voli jači ukus, može do 80 g.

Varijanta sa kakaom i susamom

Ovo je verzija koja se najviše pravi kad je cilj krvna slika:

• 500 g meda
• 50 g mlevenog semena koprive
• 2 kašike kakaa
• 2 kašike mlevenog susama
• po želji: kašičica polena i kašičica kurkume

Kakao i susam su dve biljne namirnice među najbogatijima gvožđem, uz magnezijum i kalcijum, a kakao mešavini daje ukus koji vole i deca. Tako se pravi i naš med sa semenom koprive, sa polenom i propolisom iz naših košnica.

Kako se uzima

• Odrasli: jedna kašika dnevno, pola sata pre doručka.
• Deca starija od godinu dana: kafena kašičica, namazana na hleb ili u kaši.
• Savet: uz obrok bogat vitaminom C — pomorandža, kivi, paprika, kiseli kupus — jer vitamin C pomaže telu da bolje iskoristi biljno gvožđe.

Tegla od 500 g traje oko mesec dana. Mnogi je uzimaju u jesen i zimu, ili po mesec-dva kad osete umor.

Najčešće greške

• Celo seme. Prolazi kroz organizam skoro nesvareno — uvek ga sameljite.
• Vlažno seme. Ako seme nije dobro osušeno, mešavina može da uskisne.
• Zagrevanje meda. Iznad 40 °C med gubi enzime i aromu.
• Previše semena. Mešavina postane suva i gorkasta. Držite se odnosa 1 : 10.

Česta pitanja

Koliko semena koprive ide u med?

Oko 50 g mlevenog semena na 500 g meda — odnos jedan prema deset.

Koliko dnevno meda sa semenom koprive?

Jedna kašika dnevno za odrasle, kafena kašičica za decu stariju od godinu dana.

Da li se seme koprive melje?

Da. Mleveno seme se bolje meša sa medom i lakše vari.

Kada se bere seme koprive?

Od kraja jula do oktobra, dok su grozdovi zeleni i puni semena.

Koliko traje seme koprive u medu?

Do šest meseci u zatvorenoj tegli na sobnoj temperaturi, ako je seme bilo dobro osušeno.

Može li i list koprive u med?

Može osušen i samleven list, ali je seme hranljivije i tradicionalno se koristi baš ono. Od svežeg lista se kuva čaj od koprive ili se sprema kao povrće.

Još recepata iz naše kuhinje

Od lista koprive se pravi čaj od koprive.