Bagrem — medonosna biljka i bagremova paša

Bagrem (Robinia pseudoacacia) je za pčelara najvažnije drvo u godini. Od njega dolazi prva velika paša, a med koji se iz nje vrca je najsvetliji i najtraženiji. Ovde pišemo o bagremu onako kako ga vidimo sa pčelinjaka — kada cveta, koliko traje i zašto je bagremov med takav kakav jeste.

Kada bagrem cveta

U istočnoj Srbiji bagrem procveta najčešće krajem aprila i početkom maja, zavisno od nadmorske visine i godine. Na nižim položajima ranije, na Homolju nedelju do dve kasnije — zbog te razlike pčelari i sele košnice, da uhvate cvetanje dvaput.

Sama paša traje svega deset do petnaest dana. To je najkraći i najnepredvidiviji period u pčelarskoj godini. Jak vetar, kiša ili hladan talas u tih desetak dana i bagremove godine praktično nema — cvet otpadne pre nego što ga pčela obrađi.

Zašto je bagremov med tako svetao

Nektar bagremovog cveta ima veoma visok udeo fruktoze u odnosu na glukozu. Iz toga sledi sve ostalo:

• Boja — od skoro bezbojne do svetložute, najsvetlija od svih naših medova.
• Ukus — blag, bez oštrine, sa mirisom na sam cvet.
• Kristalizacija — najsporija. Fruktoza se teže kristališe, pa bagremov med ume da ostane tečan i po godinu-dve. To je osobina sorte, a ne dokaz da je med „bolji” — livadski i šumski se kristališu brže i to je sasvim normalno.

Bagrem kao drvo

Bagrem nije naša autohtona vrsta — donet je iz Severne Amerike u sedamnaestom veku i kod nas se odomaćio do te mere da ga danas mnogi smatraju domaćim. Raste brzo, podnosi siromašno i peskovito zemljište i vezuje azot, pa se sadio za pošumljavanje i vezivanje kosina.

Ista ta snaga čini ga invazivnim: širi se izdancima i potiskuje domaće vrste, pa se u zaštićenim područjima suzbija. Za pčelara je to dvostruka priča — bez bagrema nema prve paše, ali on nije bezazlen gost u svakoj šumi.

Šta se od bagrema koristi

U narodnoj tradiciji na Homolju od bagremovog cveta se prave čaj, sok i slatko, a cvetovi se prže u testu. To je hrana i običaj, i tako o tome i pišemo.

Bagremov med i proizvodi od bagremovog cveta su namirnice, ne lekovi. Ne zamenjuju terapiju ni savet lekara. Med se ne daje deci mlađoj od godinu dana.

Bagremov med sa našeg pčelinjaka

Vrcamo ga odmah po završetku bagremove paše, iz zasebnih nastavaka, da se ne pomeša sa medom iz kasnijih paša. Ne dogrevamo ga i ne filtriramo mašinski. Cena je 1.300 din/kg, pakovanje 1 kg i 0,5 kg.

Ako vas zanima zašto se med kristališe i šta to znači, o tome smo pisali u tekstu kristalizacija meda.

Iz naše ponude

• Bagremov med sa Homolja
• Livadski med sa Homolja
• Šumski med (medljikovac)