NEKI POKAZATELJI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI MEDA U SRBIJI

  Godišnja potrošnja meda po stanovniku iznosi 0,3-0,35 kg, što je jako malo. Neke procene govore da se to kreće i do 0,7kg, ali je i tada nedovoljno.U Srbiji je potrošnja meda veoma mala, tako da se Srbija nalazi na dnu evropske lestvice, sa prosečno oko 700 grama godišnje po stanovniku31, dok u najrazvijenijim zemljama Read more about NEKI POKAZATELJI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI MEDA U SRBIJI[…]

Kristalizacija(istina o “ušećerenom” medu)

ukirstalisan livadski med

ukirstalisan livadski med

Kristalizacija je osobina svakog

prirodnog meda. Samo potpuno čist,

prirodni med, ima sposobnost

kristalizacije.

 

KRISTALIZACIJA MEDA

Visok sadržaj glukoze vremenom uslovljava pojavu kristalizacije. U medu se formiraju sitni kristali pravilnog oblika. Ovo je potpuno prirodan proces koji ne utiče na smanjenje hranljive i biološke vrednosti meda. Naprotiv, kristalizacija je dokaz prirodnosti, jer falsifikovan med ne podleže ovom procesu.

Brzina kristalizacije zavisi od vrste meda.

Bagremov med sporo kristališe zbog visokog sadržaja fruktoze i može ostati u tečnom stanju do tri godine. 

Livdski,šumski,lipov med kristališu u kraćem vremenskom periodu od bagremovog zbog većeg procenta glukoze u odnosu na fruktozu.

Dekristalizacija

Stavi se tegla meda u posudu sa vodom koja se zagreva na temperaturi ne većoj od 40 stepeni a ispod tegle tacna ili daska da med ne bude u direktnom kontaktu sa ringlom! Takođe je moguće dekristalisati med i u mikrotalasnoj rerni!

FALSIFIKOVAN MED

Na tržištu postoje falsifikati meda. Veštački dobijen med nema hranljivu I biološku vrednost kao prirodni. U proizvodnji falsifikovanog meda koristi se glukozni sirup. Za razliku od veštačkog, prirodni med kristališe, a pri prosipanju pravi neprekidnu nit.

Naučite zašto med kristališe… 

Pčelari znaju, a i retki domaći potrošači, da je pravom prirodnom medu svojstveno da vremenom poprimi oblik polučvrstog stanja. Tada kažemo da je kristalisao. Ova pojava događa se kada gukoza, jedan od tri glavna šećera u medu, spontano počne da se izdvaja iz prezasićenog rastvora, gubi vodu (glukoza monohidrat) uzimajući oblik kristala, čvrstog tela pravilne strukture. Kristalna forma rešetke učvršćuje ostale sastojke meda u rastvoru čineći polučvrsto stanje. […]

ЕКОЛОШКО ПЧЕЛАРЕЊЕ

Многи стручњаци тврде да би сваки мед по свом квалитету био мед, тј да је чист јер потиче од биљака и цвећа, а да му се не додају стране материје. Пчела, ако се и отрује са заштитним средством, она угиба, па штетна / отровна супстанца не доспева у кошницу и мед.

Постоје и стручњаци који тврде да ни један мед данас није чист. Односно, да не може бити чист због загађења ваздуха и киселих киша које падају свуда.

Чињеница је да инсектициди не убијају сваку пчелу. Заштитна средства постепено губе своју токсичност и условљавају различита сублетална оштећења. Такве пчеле, које су оштећене физички или хемијски, враћају се у кошницу и са собом уносе остатке хемијских средстава. Та хемијска средства су штетна и за човека.

У кошницу улазе штетне супстанце, односно у пчелиње производе, и то не само због савремених агротехничких мера, него као и последица загађивања у промету са тешким металима (олово, кадмијум), као и индустријских загађења. Локацију за пчелињак и пашу треба одабрати тако да буде на месту које је довољно удаљено од таквих загађења.

Морамо и применити и размишљати о примени онаквих начина рада уз чију ћемо помоћ одбранити пчеле од болести и штеточина и то на такав начин да здравље пчелиње заједнице не буде угрожено, те да се у пчелињим производима не нађу никакве штетне супстанце.
Мед произведен по еколошким принципима пчеларења није једнак комерцијалном меду. Еко-мед је заиста чист и здравији, па постоји оправдана потреба тржишта за таковим медом.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЕКО-ПЧЕЛАРЕЊА

Постоје четири основна принципа еко-пчеларења, а то су:

-Избор одговарајућег места за пчелињак, односно одговарајући избор пчелиње паше
-одговарајућа пчеларска технологија
-одговарајућа здравствена заштита пчела без ризика
-прописно руковање, обрада и складиштење пчелињих производа

Избор пчелиње паше

Успешност пчеларења зависи о избору одговарајуће пчелиње паше. То је она пчелиња паша која поред сопствених потреба осигурава за пчелињу заједницу више нектара и полена и то по могућности континуирано. Код еко-пчеларења уз то је потребно да пашно подручје буде заштићено од хемијских загађивача. Таква се подручја налазе у шумама, у заштићеним подручјима, резерватима и на земљиштима где се узгаја тзв. здрава храна.

Када пчелар пронађе место за свој стационарни или селећи пчелињак тада га обиљежи на географској карти и то пошаље у надлежни државни контролни центар. У центру се захтев размотри те се може прихватити пчеларов предлог или се евентуално може затражити да потражи боље место за еколошко пчеларење. Морају бити искључене све пољопривредне површине било да су оне ратарске, воћарске или повртарске те се мере одговарајући параметри за препознавање опасности од саобраћајног или индустријског загађења. Одржавањем и обележавањем одговарајућег изолационог појаса (удаљености) пчелар се заштићује од загађених подручја. Основу за израчунавање те изолационе удаљености чини мерење радијуса кретања пчела летачица од кошнице до паше. На удаљеност до које ће пчеле максимално летети на пашу утиче нектарска способност паше, смер ветра и разједињеност терена. Пчеле су по природи рационалне животиње па посећују пашу која је присутна у великој количини, ону која има већу концентрацију шећера у нектару и / или тежи полен. Пчеле нерадо лете уз брда, а у случају јачег ветра прекину излет. Просечни пречник изолационог појаса је 2 km (законска одредба).

Одговарајућа технологија пчеларења

Предност чини коришћење савремене опреме, али у биолошком пчеларењу од тога је важнији однос пчелара према пчелама.

Основне карактеристике пчелара су: мотри заједницу и понашање пчела на лету те познаје добро стање у кошници и без честог отварања кошнице. Све неправилности или промене добро око може открити према стању у лету. Кошнице морају бити постављене на одговарајућа постоља у полухлад на места која су заштићена од ветра са летима окренутим према истоку. Између кошница мора постојати удаљеност око 1 m (по том питању ситуација није повољна на покретним пчелињацима). Исправно је кошнице поставити што ближе паши. Ако имамо различиту висину терена, тада кошнице смештамо што ближе дну брега да би се пчеле са теретом враћале у кошницу низбрдо.

Потребно је обезбедити трајно и темпирано хигијенско појило. При селидби је потребно врло опрезно руковати са кошницама и пчелама у њима ради што мањег узрујавања и стреса.

Med sa homolja […]

Livadski med

Livadsko-šumski  med sa Homolja iz porodice Miladinović  Livadski med je bogatog i ugodnog ukusa, a može biti tamniji i svetliji. On se posebno preporučuje osobama koje su sklone polenovim alergijama. Ovaj med se dobija od raznih cvetova livadskog i grmovitog bilja. On snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i Read more about Livadski med[…]

Med za zdrav život i dugovečnost

Med je slatka sirupasta materija,  proizvog medonosnih pčela , dobijena sabiranjem slatkih sokova  iz cvetova raznih medonosnih biljaka preradjen u želudcu pčele (enciklopediska definicija). Pre oko 3.000 godina pre n.e. spominje se med kao hranljiva i lekovita materija. Spominje se u Bibliji i Kuranu. Hipikrat, otac medicine u  četvrtom veku  pre n.e. daje upustvo i Read more about Med za zdrav život i dugovečnost[…]

Kupovati med od proverenih pčelara !!!

ПОВУЧЕН МЕД СА ТРЖИШТА ПРОИЗВОЂАЧИМА ИРИКОМ – БЕОГРАД, АЗА Д.О.О – ЛЕДИНЦИ, HONEY- ВУЧАК, БИОМЕД – БЕОГРАД И ГАЗДИНСТВО МИЈАЧКОВИЋ Републичка ветеринарска инспекција је у сарадњи са Савезом пчеларских организација Србије (СПОС) средином марта започела интензивну и свеобухватну контролу безбедности и квалитета меда на тржишту Републике Србије. Циљ ове акцијске контроле је откривање фалсификата меда Read more about Kupovati med od proverenih pčelara !!![…]

Med sa Homolja – RAZVOJ PČELARSTVA U SREDNJEVEKOVNOJ SRBIJI

1907284580083(Tekst objavljen u časopisu Pčelar za januar 1998. godine)

Naši daleki pretci, stari Sloveni su dugo živeli daleko od Sredozemlja, kolevke antičkih država, pa su dugo vremena ostali nepoznati antičkim piscima. Zato je o starim Slovenima i njihovoj prapostojbini sačuvano vrlo malo podataka. Prapostojbina Slovena je između Karpata i reke Dnjepra, na jugu, i Baltičkog mora, na severu, pa do između reke Visle i Odre. U staroj postojbini živeli su u plemenskim zajednicama u prostranoj ravnici sa blagim uzvišenjima. Takvi predeli bili su pogodni za zemljoradnju i stočarstvo. S druge strane, šumoviti, močvarni krajevi, ispresecani rekama, pružali su uslove za lov, ribolov i pčelarstvo.
Postojali su idealni uslovi za uspešno pčelarenje, što su stari Sloveni znali od najstarijih vremena da koriste. Grčki istoričar Herodot, u petom veku pre Hrista, navodi da su Skiti, koji su naseljavali Istočno-evropsku ravnicu i bili u dodiru sa Slovenima, bavili se trgovinom medom i voskom. Sloveni su med koristili ne samo kao hranu već i kao sirovinu za dobijanje omiljenog slovenskog pića medovine.
Iz pradomovine slovenska plemena selila su se na istok, zapad i jug. Tako su nastali Istočni, Zapadni i Južni Sloveni. Naši pretci, Južni Sloveni naselili su Balkansko poluostrvo i Istočne Alpe. Sloveni su više od jednog veka ostali na granici Vizantije, na levoj obali donjeg toka Dunava.
Jedan od najstarijih podataka o prisustvu Slovena u Podunavlju govori i o gajenju pčela na tom području. Te podatke ostavio nam je vizantijski diplomata i istoričar Prisk. Prisk je bio retor i filosof po obrazovanju, a radio je u diplomatskoj službi cara Teodosija II (408-450) a zatim Markijana i Pulherije (450-457). On je bio u poslanstvu cara Teodosija II koje je 448. godine vodilo pregovore sa Hunima, odnosno sa njihovim vođom Atilom, koji je imao prestonicu negde u Banatu, između današnjeg Beograda i Budimpešte. Taj svoj put i zapažanja Prisk je zapisao. Zahvaljujući tome, zna se da ih je slovenski živalj, koji je naseljavao Podunavlje ugostio medom. Umesto vinom Vizantinci su bili posluženi medosom (medovinom). Upotreba medovine u toj oblasti, u kojoj su tada vladali Huni, jasno govori da su Sloveni bili glavni proizvođači meda i medovine, jer reč med nije ni Grčka ni Hunska već slovenska.
Vizantijski car Mavrikije (582-602) zapisao je da su u VI veku Sloveni proizvodili u izobilju žitarice, stoku i da je u njih pčelarstvo veoma razvijeno i da od meda prave napitak – medovinu. […]

PČELINJE SAĆE

Govorimo i pišemo o staništu pčela. U praksi se trudimo da im napravimo što bolje košnice, gladimo ih spolja ne bi li za nas i posetioce bile što lepše. Kada se vratimo sa takvog nečijeg pčelinjaka kažemo da je sve „pod koncem“. Spolja smo videli gladac, a unutra?
To unutra su pokretni ramovi o kojima takođe govorimo koliko su lepi i pedantni. Opet gladac, a u ramu?
E, to smo prepustili proizvođačima satnih osnova, od njih mnogo zavisimo, i mi i pčele. O tome sam pisao i ranije, da pčelar počinje i završava sa ramom. Prvo ima prazan ram u rukama, a na kraju pun ram legla ili meda za vrcanje.

Znači, naš uspeh ili neuspeh zavise od rama, a pčelinji uspeh od kvaliteta satnih osnova. Kako to rešavaju pčele kada žive samostalno bez naše „pomoći“ u prirodnom staništu.
Kada se posle rojenja usele u prirodno stanište, pčele prvo propolišu mesto gde počinju da grade saće. U našim košnicama, kada im dodamo satne osnove one izvlače samo ćelije, ne i njihovo dno.
Pri gradnji saća, pčele grade po svom iskonskom instinktu.
Arhitektura pčelinjeg saća inspirisala je odvajkada pčelare, matematičare, astronome i mnoge druge učene ljude, a kako i ne bi kada to nežno arhitektonsko delo drži i nosi četrdeset puta veću težinu od sopstvene. Idealna konstrukcija pčelinjeg saća u prirodnom staništu sa romboprizmatičnim dnom (slika br. 1) i heksagonalnim oblikom ćelija omogućila je da pčele u njima skladište med i pergu, matica polaže jaja a pčele u toj ćeliji hrane larve, odakle izlaze odrasle pčele. Znači, sav trud i rad vrti se oko ćelije od koje zavisi njihova vitalnost i opstanak. Koje su razlike između saća koje pčele grade u prirodi i satnih osnova koje im mi dodajemo, videćemo iz sledećih primera, a da li to utiče na njihov život, prepuštam slobodnoj proceni čitalaca.

Satne osnove koje dodajemo na izvlačenje pčelama, zavisno od proizvođača, nemaju romboprizmatični izgled dna već je to samo malo ulegnuće (slika br. 2). Oblik će izvući pčele, ali njihovu veličinu određuje proizvođač valjaka.
Za analizu i merenje koristio sam satne osnove kupljene u Nemačkoj, satne osnove „Zlatne pčele“ iz Rače i treće od meni nepoznatog proizvođača.
Satne osnove iz Nemačke i iz „Zlatne pčele“ se ne razlikuju po ničemu, dok su kod satne osnove nepoznatog proizvođača mnogo veći počeci ćelija (slika br. 2).  […]

Med sa homolja – Higijena pčelinjaka

  Bez obzira što je propolis jedini antiseptik u košnici i što se pčelinja društva i preko meda, mleča, polena i voska na poseban način bore protiv bolesti štetočina (Bailey, 1976), čovek nesvesno može inficirati ili pospešiti razvoj bolesti ili neprijatelja pčele ili legla. Pčelar mora da održava ličnu higijenu, jer miris raspadnutog znoja iritira Read more about Med sa homolja – Higijena pčelinjaka[…]